KAKO TVRDE ISTRAŽIVAČI SA NEKOLIKO AMERIČKIH univerziteta, opšteprisutna raspoloživost interneta možda izaziva promenu u tome koliko informacija zadržavamo u sopstvenoj memoriji.
Kako korišćenje interneta utiče na našu memoriju?
Kako su pretraživači poput Gugla uvek pri ruci, zahvljujući računarima i pametnim telefonima, postoji manja potreba ljudi da pamte neke detelja, jer se oni mogu lako pronaći.
Da bi ispitali posledice takvog ponašanja, istraživači su izveli nekoliko testova na studentima i pažljivo pratili koje informacije hoće da zapamte, a kojih nemaju nameru da se sećaju, jer pretpostavljaju da ih uvek mogu naći na računaru ukoliko im to kasnije zatreba.
U jednom testu je od 28 učesnika zatraženo da pročitaju i potom prekucaju neke opšte poznate činjenice kao, na primer, „Grenland je najveće ostrvo na svetu“.
Jednima je rečeno da će informacije koje su otkucali biti izbrisane, a drugima da će biti sačuvane na računaru.
Potom su ih ispitali o materijalu koji su otkucali. Oni koji su verovali da će sve biti izbrisano zapamtili su više informacija od onih koji su znali da će materijal biti sačuvan.
Jednima je rečeno da će informacije koje su otkucali biti izbrisane, a drugima da će biti sačuvane na računaru.
Potom su ih ispitali o materijalu koji su otkucali. Oni koji su verovali da će sve biti izbrisano zapamtili su više informacija od onih koji su znali da će materijal biti sačuvan.
„Ispostavlja se da verovanje da informacije neće biti dostupne u budućnosti pojačava pamćenje informacija“.
Drugim rečima, ukoliko neko zna da će informaciju moći da nađe na internetu, manje će se truditi da je zapamti.
Drugim rečima, ukoliko neko zna da će informaciju moći da nađe na internetu, manje će se truditi da je zapamti.
Da li ljudi više pamte lokacije na kojima će naći podatke nego same podatke?
U ovom slučaju su grupi od 32 učesnika ponudili nekoliko informacija zajedno s imenima fascikli u kojima će biti sačuvane.
Potom su od njih tražili da se sete što većeg broja informacija i ispitali ih u kojoj se fascikli svaka od njih nalazi. Ispostavilo se da su se bolje sećali fascikli u kojima su se informacije nalazile nego samih informacija.
0 Коментари