Kako sam prešao na Linuks - Zašto je Linuks bolji od Windowsa?

Moja kompjuterska autobiogtrafija – kako sam prešao na linuks


Beše to pre nekih x godina kada sam kupio svoj prvi računar. Sećam se, bio je to neki Pentijum 2, sa intelovim procesorom radnog takta od 300 MHz, RAM memorijom od 128 MB, hard diskom od 4,2 gigabajta i grafičkom karton Nvidia Gforce 2. Imajući u vidu tadašnje prilike na polju računarskog hardvera ovo je bila jedna od naprednijih računarskih konfiguracija. Kada je reč o softverskoj platformi tada je bio aktuelan operativni sistem Windows 98 koji je i na tom mom prvencu od računara bio instaliran. Nakon izvesnog vremena pristiglo je i, za to vreme, tehnološko savršenstvo iz Redmonda – operativni sistem Windows XP. 

Instalirao sam i ja na svoj tada vremešni računar taj savršeni operativni sistem. Proces instalacije, uz neophodnih par restartovanja računara, trajao je skoro sat vremena. Novi operativni sistem je vizuelno dopadljiviji od svog prethodnika, a i funkcionalnost je na nešto višem nivou. Odziv računara na komande zadate kroz grafički interfejs je solidan obzirom na nešto veću zauzetost RAM memorije u odnosu na Windows 98. Nakon instalacije drajvera za matičnu ploču, grafičku karticu, modem, a po nekad i za CD rom (doduše retko) sledi igranka oko instalacije potrebnih multimedijalnih kodeka i pratećih programa za svakodnevnu upotrebu, te njihovog podešavanja, obzirom da operativni sistem ne poseduje ništa od gore navedenog. Sve u svemu uz malo sreće ovo traje između 4 i 5 sati, sa pauzama ceo radni dan. Kada je sve gotovo reda radi, a i radi navike, ponovo restartujem računar i zabava može da počne. 

Međutim, moj vremešni računar nakon svih ovih instalacija je sada već značajno usporen i upotreba istog postaje prava gnjavaža. Zaključak je jasan: treba mi novi računar. Potrudim se ja nekako i oko toga, te nakon višemesečnih iscrpljujućih pregovora sa svojim novčanikom novi računar je stigao. Sada je to neki no name sa AMD procesorom radnog takta od 1,2 GHz i radne memorije od 512 MB. Matične ploče, hard diska i grafičke kartice se ne sećam. Ovo je opet za svoje vreme bila moćna konfiguracija pa je bilo za očekivati da će i gore opisane procese instalacije obaviti brže od svog vremešnog prethodnika. Zaista i jeste. Instalacija operativnog sistema je trajala oko 45 minuta, a sa drajverima, kodecima i pratećim programima računar je bio spreman za upotrebu posle 3 do 4 sata. Dakle, više ne ceo radni dan, već samo pola radnog dana. 

Takođe, i ovaj računar, kao i njegov vremešni prethodnik, radi primetno sporije nakon instalacije svih drajvera, kodeka i pratećih programa. Zaključak je da je to jednostavno tako i da tu pomoći nema.
Uživao sam ja tako u korišćenju svog novog računara, uz obaveznu reinstalaciju celog sistema od prilike jednom godišnje, sve do jednom.

Jednog dana kada sam pokušao da uključim računar on jednostavno nije hteo da se pokrene i da uključi monitor. Činilo se da računar radi, ali monitor ne. Posle par pokušaja uključivanja te konsultacija sa poznanicima otkriven je uzrok problema: Virus. Naime, razmenjujući sa poznanicima muziku, slike i ko zna šta još putem USB fleš memorije uspeo sam da na svoj računar prenesem i virus. Nije ovaj virus činio nikakvu posebnu štetu na računaru u smislu oštećenja ili brisanja podataka ili oštećenja samog hardvera. Jednostavno je pravio beskonačno mnogo rezervnih kopija svih mogućih fajlova na računaru što je dovelo do toga da računar u jednom trenutku postane pretrpan i potpuno neupotrebljiv. Srećom, poučen prethodnim iskustvom korisnika uvek sam pravio dve particije na svom hard disku, a i meni važne podatke sam čuvao na posebnom DVD disku. Nije mi preostalo ništa drugo nego da ponovo uradim potpunu reinstalaciju celog sistema, dakle: operativni sistem, drajveri, kodeci, prateći programi i očigledno beskorisni antivirusni i drugi zaštitni programi. Reinstalacija je prošla uobičajeno i računar je opet bio u funkciji. Ali, posle svega par dana opet su počele da se pojavljuju rezervne kopije svega i svačega uz značajno usporavanje sistema. Ponovo sam bio prinuđen da odradim reinstalaciju sistema po već opisanoj proceduri, ali uzalud. Svaki put rezultat je bio isti, računar je ispravno radio neko vreme, ali je svaki put to vreme bilo sve kraće. Jednostavno, nisam nikako mogao da se rešim ove napasti od virusa. Ponovo je stiglo novo tehnološko čudo iz Redmonda – Windows 7, ali ovaj operativni sistem zbog svoje hardverske zahtevnosti nikako nije hteo da se instalira na moj računar. Očito da sam ponovo morao da kupujem novi računar. 

Požalio sam se tako, u jednom neobaveznom razgovoru, svome prijatelju (stariji muški predstavnik porodice DLM :) ­ on će se prepoznati) i on mi je preporučio da probam linuks!!! Šta je sad pa to??? Čuo sam ja da postoji tamo neki linuks, da je to nešto komplikovano, koristi se na internetu za velike servere i uglavnom je namenjen programerima. Međutim, nije bilo baš tako. Rekao mi je da izgleda lepo, da je otporan na viruse te da je ceo sistem na srpskom jeziku i dao mi je CD.

Bio je to cp6Linux distribucija, pa sam tako došao i do Ubuntu distribucije, a posle nje i do Linuks Minta. Brzo sam naučio kako da se otarasim dosadnog virusa, a dopao mi se i izgled i način rada mog novog operativnog sistema. Takođe, važno je naglasiti da za ovaj novi operativni sistem nisam morao da kupujem novi računar, on je sasvim korektno radio na postojećem hardveru.

Pravio sam naravno i početničke greške u svetu linuksa kao što su pokušaji da pronađem programe za instalaciju na raznim internet sajtovima. Nisam pokušavao da pokrenem programe za Windows na linuksu, toliko sam znao da to ne može.

Zašto je Linuks bolji od Windowsa?


Sada, nakon nekoliko godina intenzivnog korišćenja linuksa mogu ukratko da saberem utiske koje su to prednosti Linuksa u odnosu na Windows:

1. Manja je hardverska zahtevnost, pa ne postoji obaveza da sa svakom novom verzijom operativnog sistema kupujem i novi računar, 
 2. Linuks je besplatan, pa samim tim uvek na svom računaru imam legalan operativni sistem sa uvek dostupnim nadogradnjama i ažuriranjima, 
3. Većina linuks distribucija poseduje tzv. „živi sistem“ što daje mogućnost pregleda sistema i isprobavanja kompatibilnosti sa hardverom bez potrebe da se sistem instalira na računar, 
4. Instalacija je neuporedivo jednostavnija i brža (svega 5­-10 minuta) u odnosu na Windows operativne sistem, a sa instalacijom dolaze instalirani i drajveri i kodeci (u zavisnosti od distribucije) kao i kompletan softver potreban za svakodnevnu upotrebu najvećeg broja korisnika, 
5. Linuks operativni sistemi (njihova grafička okruženja) su prevedena na srpski jezik što ih čini pogodnim za korisnike koji nemaju prethodna znanja u korišćenju računara, 
6. Instalacija dodatnog softvera se odvija kroz softverski centar ili neki paket menadžer što čini sistem dodatno bezbednijim jer su svi dostupni programi provereni i isprobani
7. Stabilan je i pouzdan, nikada ne usporava rad bez obzira koliko je dodatnog softvera instalirano na njemu, a potreba za reinstalacijom sistema praktično da ne postoji, 
8. Izgled radnog prostora na linuks operativnim sistemima kroz dostupne vizuelne efekte i funkcionalnost postojanja više radnih površina je daleko ispred izgleda i funkcionalnosti Windows operativnih sistema, 
9. Postojanje većeg broja radnih okruženja: KDE, Gnome, Unity, Mate, Cinamon, LXDE … daje dodatnu funkcionalnost korišćenju linuks operativnih sistema, 
10. Otporan je na viruse. Nije da ne postoje virusi i za linuks, ali se oni vrlo teško mogu preneti, pokrenuti i proširiti na linuks operativnim sistemima, 
11. Linuks operativne sisteme održava zajednica, što znači da se uočene greške mogu brzo ispraviti bez potrebe da se čeka vlasnik komercijalnog softvera da to uradi kad mu to bude u interesu.

Možda ima još neka prednost, ali mislim da je i ovo sasvim dovoljno. Nasuprot ovome, linuks operativni sistemi imaju i svojih nedostataka u odnosu na Windows operativne sisteme. Nedostatci se ogledaju uglavnom u nemogućnosti pokretanja specifičnog komercijalnog softvera (Photoshop, Autocad, igre) te nemogućnosti upotrebe pojedinih modela specifičnog perifernog hardvera (veb kamere, razni mrežni adapteri i slično).

Sve u svemu, može se slobodno zaključiti da nijedan operativni sistem nije savršen. Svaki ima svoje prednosti i mane, a na svakom korisniku ponaosob je da sam odluči o tome koji operativni sistem zadovoljava njegove potrebe i koji će koristiti. Što se mene lično tiče, moj izbor je linuks, za sada Linuks Mint, a posle, ko zna?

Ovo je tekst koji je kao gost autor napisao +Милан Танић  čije tekstove možete pratiti i na njegovom blogu LINUX NA SRPSKOM.
Pratite nas: 
http://bit.ly/JSgplushttp://twitter.com/jakasifrahttp://www.facebook.com/jakasifra

1 коментар:

  1. Dosta stvari sa ove liste ne važi za Windows 10.

    Ja sam oduševljen ovim novim sistemom.

    ОдговориИзбриши

Komentari će biti pregledani pre objavljivanja.

MIlan Stanojevic. Copyright Blog Jaka Šifra 2010. - 2015. Омогућава Blogger.